Znaj svoju vrijednost
Ljudi ne znaju svoju vrijednost i pokušavaju se jeftino prodati prvim ljudima koje sretnu, ali koliko je to razumno? Kratka parabola o pravoj vrijednosti osobe. Znaj svoju vrijednost!
Jednom je jedan mladić došao Gospodaru i rekao:
- Došao sam kod tebe jer se osećam toliko jadno i bezvredno da ne želim da živim. Svi kažu da sam gubitnik, blesav i idiot. Molim vas, Učitelju, pomozite mi!
Gospodar je, kratko pogledavši mladića, žurno odgovorio:
- Izvinite, ali trenutno sam veoma zauzet i ne mogu vam nikako pomoći. Moram hitno da rešim jednu veoma važnu stvar, - i, malo razmislivši, dodao: - Ali ako pristanete da mi pomognete u mom poslu, onda ću vam rado pomoći u vašem.
- Sa ... sa zadovoljstvom, Gospodaru, - promrmljao je, ogorčeno napominjući da je ponovo potisnut u drugi plan.
- Dobro, - rekao je Majstor i skinuo sa svog lijevog malog prsta mali prsten sa prekrasnim kamenom.
- Uzmi svog konja i odjaši do pijace! Moram hitno da prodam ovaj prsten da vratim dug. Pokušajte to naplatiti više i ni u kojem slučaju se ne zadovoljite cijenom nižom od zlatnika! Preuzmite sada i vratite se što je prije moguće! Mladić je uzeo prsten i odjahao. Stigavši na tržnicu, počeo je da nudi prsten trgovcima, koji su isprva sa zanimanjem pogledali njegovu robu.
Kako ne biti naivan?
Ali čim su čuli za zlatnik, odmah su izgubili svako interesovanje za prsten. Neki su mu se otvoreno nasmijali u lice, drugi su se jednostavno okrenuli, a samo mu je jedan stariji trgovac ljubazno objasnio da je zlatnik previsoka cijena za takav prsten i da se za njega može dati samo bakar, eto, u ekstremu kućišta, srebrna.
Čuvši starčeve reči, mladić se veoma uznemirio, jer se sjetio naredbe Gospodara da se cijena ne spušta ispod zlatnika. Prošetavši cijelu pijacu i ponudivši prsten dobrih stotinu ljudi, mladić je ponovo osedlao konja i vratio se. Duboko obeshrabren neuspjehom, ušao je u Gospodara.
- Gospodaru, nisam mogao ispuniti tvoja uputstva - rekao je tužno. - U najboljem slučaju mogao bih dobiti par srebrnjaka za prsten, ali si mi rekao da se ne zadovoljavam manje od zlata! A ovaj prsten ne vredi toliko.
- Upravo si rekao veoma važne reči, sine! - odgovorio je Majstor. - Prije nego pokušate prodati prsten, bilo bi dobro utvrditi njegovu pravu vrijednost! Pa ko to može bolje od zlatara? Idite kod zlatara i pitajte ga koliko će nam ponuditi za prsten. Samo šta god da ti odgovori, ne prodaj prsten, nego vrati meni. Mladić je ponovo skočio na konja i otišao do zlatara.
Kako se ohladiti? 10 načina da se ohladite
Zlatar je dugo promatrao prsten kroz lupu, zatim ga je izmjerio na maloj vagi i na kraju se okrenuo mladiću:
- Reci Gospodaru da mu sada ne mogu dati više od pedeset osam zlatnika. Ali ako mi da vremena, kupiću prsten za sedamdeset, s obzirom na hitnost dogovora.
- Sedamdeset novčića?! - veselo se nasmejao mladić, zahvalio zlataru i pojurio nazad punom brzinom.
- Sedi ovde - reče Učitelj, nakon što je saslušao živahnu priču mladića. I znaj, sine, da si ti baš ovaj prsten. Dragocjeno i jedinstveno! I samo pravi stručnjak može da vas proceni. Pa zašto šetaš po čaršiji, očekujući da to učini prva osoba koju sretneš??
